Branislav Nusic Hajduci

                              Branislav Nusic - “Hajduci”
                              lektira, prepricano delo...



Tema:Pustolovine decaka
Likovi:Zika,Mile,Trta,Cvrca,Sima,Ceda

Zika
Dronja koji nikako nije mogao da zapamti lekcije koje je ucio, a zvali
su ga Dronja jer je bio sav rasklimatan i sve je visilo na njemu, a
sveske i odeca su mu stalno bile prljave od mrlja mastila.

Mile
Vrabac je dobio nadimak vrabac jer je uvek kopao po dzepovima, vadio
mrve od hleba i grickao ih. Bio je jedan od najgorih ucenika. Jedino
sto je znao da odgovara su bili predmeti iz hriscanske nauke ili
istorije.

Mita Trta jee oko svega umeo da se rasplace. Imao je
dobro srce, ali je bio jako lenj. U skoli kad je odgovarao odgovarao je
najkrace moguce i sporo kao da je to preveliki zamor za njega. Najteze
mu je bilo da ujutro ustane iz kreveta pa su ga u kuci prozvali Trta i
taj nadimak mu je ostao.

Laza Cvrca je bio
najduhovitiji,najmanji i najveca kukavica. Umeo je svasta da izvodi, da
stavi nogu iza vrata ili da napravi lice kao zaba, ali je mucao kad
treba da odgovara od prvog razreda gimnazije. Da li je stvarno mucao
ili se pravio blesav kao Sima Gluvac nikad se nije saznalo.

Sima
Gluvac dok su se igrali nije bio gluv, ali kad je trebao da odgovara
pravio se da ne cuje pitanje nego je odgovarao ono sto je znao, cak i
stivo iz drugih predmeta. Jednog dana su u razred dosli razredni,
profesor i lekar i poceli da ga ispituju jer su culi od nekog da on
uopste nije gluv. Pravio se on i dalje gluv, sve dok nisu sapatom rekli
da treba da dobije batine. Iako su saputali Sima ih je cuo i poceo da
place. Onda je pokusao da se izvuce da cuje samo na jedno uvo, pa da je
odjednom poceo da cuje i na drugo, ali su ga otpustili iz skole sa
pravom da polaze ispit koji nije polozio, pa je ponavljao prvi razred.

Ceda
Brba je nadimak Brba dobio jer se jednom pogresno potpisao na
kontrolnom. Izbacili su ga iz skole jer je bio prava napast, znao je
kako drugu decu da povuce da ne uce i tako je postao pekarski segrt.
Bio je najjaci od svih i lagao je mnogo kako gvozdenu sipku moze da
savije rukama, kako su mu u cirkusu nudili pare da se tuce, svi su
znali da laze, ali su se pravili da mu veruju jer su ga se plasili. Ali
bio je pravedan, stitio je slabije. Jednom je u skolu doneo neki prasak
koji je prosuo izmedju klupa po podu i od kog su se svi cesali.
Profesor se iznervirao jer se ceo razred cesao, ali onda je pocelo i
njega da svrbi, pa je pokusao da ispituje, ali nije islo i onda je ceo
razred pustio kuci.


Za sebe Nusic kaze da je jedini o sebi
mislio kao o dobrom detetu. Nije bio dobar djak. Nije voleo da ide u
skolu i jednom kad ga je zaboleo zub majka ga nije pustila da ide. Od
tada kako nekog, majku, oca, sestru, brata, zaboli zub, on ne ode u
skolu. Profesori su ga kaznili za to.

Cetvrtkom posle podne nisu
imali skolu da bi radili domace, ali je to bio njihov najomiljeniji dan
na hrastovom drvetu. Poceli bi da pricaju o necemu, pa presli na drugu
temu, i tako redom sve dok im ne bi dojadilo, pa bi napravili loptu od
kucine i na poljani igrali fudbal sve do veceri.

Nedeljom je
bilo drugacije. Ceda Brba je dolazio samo nedeljom, poranio bi i od
rane zore sedeo na stablu cekajuci drustvo i najvise pricao o svojim
“podvizima”. Neki su bili i istina. Na jednom vasaru je neki Italijan
imao svoju tacku sa majmunom obucenim u generalsko odelo i dresiranim
psom koji je bio osedlan kao konj. Italijan bi sa majmunom izveo prvi
deo tacke, a onda mu na Italijanskom rekao “Avanti” (u prevodu
“Napred”) i majmun bi skocio na psa i tako bi optrcali nekoliko krugova
na odusevljenje publike. Ceda je doveo nekog velikog pakosnog psa i kad
je Italijan rekao ‘Avanti’ pustio ga. Ovaj je nasrnuo na italijanovog
psa da ga zakolje i sigurno bi to i uradio da mu u jednom trenutku
izbezumljeni majmun nije skocio na ledja i cvrsto ga uhvatio za vrat.
Ovaj se silno uplasio i krenuo da bezi. Nasli su ih u sumi, majmun je
bio na drvetu i tek posle mnogo ubedjivanja je pristao da sidje i onda
je zagrlio Italijana onako uplaseno kao da je covek, dok je pas
iznemogao lezao.

U drugom kraju sela je ziveo Matamuta. Ime mu
je bilo Mata, ali je bio nem od rodjenja, pa su ga prozvali Matamuta.
Bio je neverovatno jak i klonio se druge dece, radio je oko kuce sa
ocem. O njegovoj snazi su se medju decom pricale legende. To je jako
iznerviralo Cedu Brbu i i krenuo je sa dvojicom da ga izazove na tucu
da se vidi ko je veci junak. Kad su stigli blizu setio se kako nije
namazao ruke uljem i kako tako ne moze da se bori. Neki su poverovali
neki ne. Sledece nedelje je dosao sa zavijenom glavom i opisao kako je
isprebijao Matamutu, ali je drustvo saznalo da ga je dan ranije
premlatio gazda. Naravno svi su se pravili da mu veruju. Dosao je na
hrast i svima rekao da je resio da ide u hajduke. Celo drustvo ga je
odgovaralo i pricalo kako su hajduci losi jer otimaju, napadaju, rade
ruzne stvari. Ali onda ih je Brba ubedio da rade i dobre stvari i pitao
ko bi jos isao u hajduke. Cvrca se prvi prijavio. Kad ga je zapanjeno
drustvo pitalo zasto odgovorio je kako ga majka svake subote kupa, pa
bi on otisao u hajduke samo da se toga spase. Onda je pristao i Dronja.
Ostalo drustvo se neckalo. Posto je bila sreda, dogovorili su se da se
sutradan nadju na hrastu i kazu sta je ko odlucio. Nije bila laka
odluka. Nekada, za vreme Turaka hajduci su stitili narod. Na sastanku u
Orascu sa Karadjordjem, skupile su se sve hajducke staresine, od kojih
su najpoznatiji Hajduk Veljko i Stanoje Glavas, najstariji medju njima.
Prvo su njega pitali da vodi ustanak, ali on nije prihvatio pa su onda
izabrali Karadjordja. Ti hajduci su bili slavljeni junaci i drustvo se
razislo razmisljajuci da li ovi danasnji hajduci jesu junaci ili samo
razbojnici.

Sledeceg dana su se dogovorili da ce svi u hajduke.
Igrali su se hajduckih igara, bacanje kamena s ramena, napravili gusle
i pred vece se dogovorili da se nadju u starom mlinu na kraju sela koji
je davno izgoreo i niko ga nije popravljao niti je bilo ko tu zalazio.
Tu su izabrali Cedu Brbu za ‘Arambasu - staresinu. Sutradan je skola
bila zatvorena do daljneg zbog epidemije. Celo drustvo se okupilo na
hrastu i onda je ‘Arambasa odlucio da se sutradan u rano jutro nadju na
grobu Makse Zabe i poloze zakletvu. Maksa Zaba nije bio nikakav junak,
nego lopov koga su streljali posto je ubio nekoga u pljacki i tu
sahranili. Na tom mestu su pre njega bili streljani i sahranjeni
hajduci, ali su njihovi grobovi nestali tokom vremena, ostao je vidljiv
samo taj grob. Tu su se zakleli, ali se Cvrca nije pojavio. Objasnio je
tog popodneva na hrastu da nije izdajica nego da je zamolio majku da ga
rano probudi jer ide da polaze zakletvu za hajduke, a ujutro mu je u
sobu usao otac sa kajsem i isprebijao ga. Odlucise da mu sude popodne u
starom mlinu jer je prekrsio zavet cutanja. Posle vecanja svi su bili
za to da se zavezani Cvrca odveze i da mu se oprosti, te da u subotu
ode na grob i polozi zakletvu sa Cedom i Vrapcem. U nedelju nisu otisli
do hrasta nego se svako kod kuce spremao za polazak u hajduke. Sutradan
ujutro svi su se nasli i krenuli. Od “oruzja” su imali noz, viljusku i
iglu.

Prvu noc su napravili plan kako da opljackaju putnicka
kola, izabrali Vrapca za guslara, zapalili vatru i u gluvo doba noci
prvo Ceda, a onda ostali za njim, zavrsili na drvetu jer ih je uplasio
magarac, kog nisu u prvom trenutku videli jer je bila noc. Kad su
uvideli da je magare, vratili su se kod vatre, ali niko nije mogao da
zaspi, pa je Ceda Brba predlozio da svako isprica po jednu pricu, da
prekrate vreme do jutra.

Brbina prica je bila o Caru koji nije
umeo da nadje odgovor na 3 pitanja – kada je covek najjaci, kako da
izbegne smrt i da li treba da slusa samo sebe ili i savete prijatelja.
Zbog tih pitanja se preobukao u prosjaka i obisao pola sveta dok nije
cuo za jedno dete Marka Kraljevica za koga su pricali da je pre nego
sto je napunio godinu dana prohodao i progovorio, da je sa godinu dana
bio vec toliko jak da je rukama lomio orahe, sa dve godine jahao, ali
nije to bilo najbitnije. Kaludjeri iz manastira Treskavica bi silazili
u Prilep da se dive njegovoj mudrosti. Kad je car u prosjackom odelu
nasao Marka ovaj mu je odgovorio da je covek najjaci kad brani pravdu,
da zivi posle smrti ako je cinio dobra dela i da je dobro slusati
savete prijatelja jer retko ko voli da vidi svoje mane. Car se zadivio
odgovorima i vratio u svoje carstvo, a Marku poslao poklone koje je
ovaj razdelio sirotinji. Zadrzao je samo zlatni mac i buzdovan.

Gluvaceva
prica je o mladom kozaru koji je u planinama cuvao koze od jutra do
veceri. Jednog dana vide da je jedno jare otislo previsoko, i pope se
na stenu da ga spusti kad ugleda predivan cvet koji je jare htelo da
pase. On spusti jare u stado i kako je cvet bio lep, ali skoro uvenuo
bez vode, ode do izvora, napuni svoju kapicu vodom i zali cvet. Otad ga
je zalivao svaki dan i uzivao u njegovoj lepoti i mirisu. Jednog dana
je oluja polomila cvet i kozar je proveo ceo dan trazeci ga. Nasao ga
je u sumi i odneo kuci i stavio u vodu gde se cvet malo oporavio. Te
noci je sanjao san u kom mu je starac rekao da ode tamo gde je bio cvet
i da ce naci blago kad pomeri stene. I stvarno mladi kozar je nasao
blago, ali nije hteo da ga dira jer nije bilo njegovo. Kad je uvece
zabrinut za cvet stigao kuci zatekao je prelepu devojku koja mu je
objasnla da je ona bila taj cvet nastao iz suze njene majke Carice koju
je otac oterao od sebe. Pre nego sto je posla u beli svet, sklonila je
blago tamo. Devojka mu rece da je svo blago njegovo jer je ona njegova
jer joj je jedini prisao, negovao je i voleo.

Trtina prica je o
snu u kom je sanjao da je car i da cini dobra dela ljudima. Kad su ga
dvorjani pitali sta on zeli naredio je da mu se kupe crvene bonbone,
napravi torta i upregnu kocije sutradan. Sanjao je dalje kako se najeo
bonbona i probudio se taman kad je trebao da pocne da jede tortu. Ceo
dan je bio tuzan i samo je sluzavki ispricao svoj san jer je umela da
tumaci snove. Rekla mu je da ce mu se brzo nesto desiti, da mi
predstoji velika radost i da ce mu se do podneva desiti sve to. U
medjuvremenu je njegov otac izasao iz crkve, sreo profesora koji mu je
o Trti rekao sve najgore, dosao besan kuci, izmlatio ga kao nikad i kad
je Trta pitao sluzavku kako je tako lose protumacila san ona mu je
odgovorila da je pogodila jednu stvar, a to je da ce se sve vrlo brzo
desiti.

Vrapceva prica je o misu koji nije mogao da izadje iz
svoje rupice od macka koji se namerio da ga pojede. Zapoceo je pricu sa
mackom i dogovorili su se da macak ne dira njega, a da mu on dovodi
druge miseve da ih pojede tako sto ce im reci da je macak liznuo rakiju
i napio se. Dogovorili su se da mis izadje iz svoje rupice i pokaze
ostalima da moze da skace po macku i slobodno se seta. Mis je doveo
miseve i rekao im da je macak pijan, izasao iz rupe i poceo da skace po
njemu i oko njega, i poceo da mu gricka brkove. Macak ga je u tom
trenutku scepao u zube i rekao mu da nece dirati druge miseve, ali da
ce njega ubiti jer je izdao svoj rod i da zna da ce tako sutra izdati i
njega. I pojeo ga.

Cvrcina prica je o njegovom bratu Peri koji
je krenuo da cupa kose sestrinim lutkama. Majka ga je videla i istukla,
a sestra se jako naljutila na njega. Posto je bio dobar lazov Pera je
uspeo da ubedi sestru da su se lutke same pocupale jer su se posvadjale
u ormanu, gde ih je sestra sklanjala od njega, koja je bila lepsa u
izlogu, dok nije bila kupljena.

Dronjina prica je o bogatasu
koji je stekao veliko bogatstvo svojim radom, pomagao siromahe i nije
bio cicija, ali je bio zabrinut da li ce njegov sin moci to blago da
sacuva ili ce se pokvariti od silnih para za koje ni dan nije radio.
Jednu noc je uzidao blago u zidove dok sin nije bio tu i pred jutro
polomio prozore da izgleda da su pokradeni. Sinu je bilo zao blaga, ali
jos vise oca, i poceo je da radi sve vreme stedeci. Ustedeo je za konja
i rekao ocu da bi je stedeo sve vreme i da ce sa konjem vise
zaradjivati i vise stedeti i da ce otvoriti malu radnjicu pa da ce jos
bolje ziveti. Kad je otac to cuo, poslao ga je da kupi budak i naterao
da razbije zidove. Kad je video blago, sin je pitao oca zasto je to
uradio. Otac mu je rekao da je hteo da ga nauci kako je tesko steci i
sacuvati bogatstvo.