Gospodar prstenova deo prvi - Druzina prstenova
Nesto o piscu:
Tolkin, Džon Ronald Rejel (1892-1973). Engleski pisac rođen u Južnoj Africi. Osim
ovih pet knjiga Tolkin je objavio i nekoliko kratkih radova u obliku
pripovijedaka kao Farmer Gils of Ham (1949) i Smith of Wooton Major
(1967), ili u obliku pjesama kao Adventures of Tom Bombandil and Other
Verses from the Red Book (1962). Tolkin je tokom svog života s dosta
uspjeha ilustrirao neke svoje radove, a najveći broj ilustracija
napravio je za Hobita. Ilustracije koje je sam nacrtao i kolorirao za
ovu knjigu su pod brojevima I, II, III, IV, V, dok je ostale kolorirao
H. E. Riddett.
TEMA:
Uništenje Prstena vladara.
U kratko: - KNJIGA PRVA -
Na Bilbov i Frodov zajednički rođendan
došlo je 144 ljudi, točno koliko su Bilbo i Frodo imali zajedno godina.
Na tu su proslavu bili pozvani čak i Sackville-Bagginsovi. Gandalf je
priredio nezaboravni vatromet. Bilbo je odednom nestao. Stvorio se u
svojoj sobi, gde ga je čekao Gandalf. Gandalf je jedini znao da se on
poslužio Prstenom. Taj Prsten je imao čarobnu moč: tko god ga je
nataknuo postao je nevidljiv. Bilbo je namjeravao krenuti na svoje
zadnje putovanje, ali je po dogovoru sa Gandalfom morao ostaviti prsten
Frodu. Bilbo se tomu odupirao, ali mu je Gandalf zaprijetio, te ga je
ipak ostavio. Frodo je ušao u sobu čim je Bilbo otišao. Gandalf je
objasnio Frodu kakvu moč ima taj prsten i da ga se pothitno mora
uništiti. Bacio ga je u vatru na što se Frodo zgrozio, ali na njegovo
čuđenje prstenu ništa nije bilo. Gandalf mu je rekao da ga se može
uništiti jedino u vatri u kojoj je sakovan. Frodo je rekao da će
krenuti na to putovanje na svoj pedeseti rođendan. Frodo je na svoj
pedeseti rođendan prodao Vrećasti vijenac Sackville-Bagginsovima. Za
suputnike je odabrao Sama i Pippina. Noć pred putovanje Frodo je čuo
kako Čiča Gamgee razgovara sa nekom osobom. Sutradan se moralo krenuti
na put, a Gandalfa još nije bilo. Trojica hobita su krenula usprkos
tome na svoj put u Bucklebury. Na tom putu su im se dogodile nevolje.
Frodo, Pippin i Sam naišli su na Crnog Jahača. Brzo su se sakrili
pokraj puta. Jahač je njuškao oko sebe. Froda je iznenada obuzela želja
da natakne Prsten na prst, iako mu je Gandalf rekao da to ne radi ni u
najvećoj opasnosti. Jahač je odjahao Cestom, a družini je laknulo. Tog
dana družina je razgovarala da li je to isti Jahač koji je bio u
Vrećastom vijencu. Odlučili su da ne idu više po Cesti jer je
preopasno. U slijedećih nekoliko dana naišli su na skupinu vilenjaka
kojoj je vođa bio Gildor. Frodo ga je pitao u svezi Crnih Jahača, ali
im je on rekao da im ništa neće reči o njima, ako im Gandalf već nije
rekao. Ubrzo su došli i u Bucklebury, na posjed starog Maggota. Frodo
se sjetio, dok je još živio u Brandy Hallu, da je kod njega krao
gljive. Maggot im je ispričao da je kod njega bio čudan svat, visoka
osoba u crnom sa crnim konjem i da je tražila njega, Froda Bagginsa.
Rekao im je da su mu se psi, Panđža, Derač i Vučina, na smrt
preplašili. Na večer je farmer Maggot odvezao kolima Froda, Sama i
Peregrina do skele, a usput im je ponio nešto za prigristi. Na pola
puta su začuli topot konja. Pomislili su da su to možda Jahači, ali je
to zapravo bio Merry. Svima je laknulo. Farmer ih je napustio i ostavio
Frodu košaru. Kada je Frodo pogledao košaru osmjehuo se jer je osjetio
je miris gljiva. Kod Merrya su ostali jako malo, odmah su slijedeći dan
krenuli na put. Na tom putovanje im se i Merry pridružio. Frodo nije
htio ići Cestom jer bi se izložili velikoj opasnosti od Jahača, nego je
odlučio krenuti jako opasnim putem - putem kroz Staru šumu. Na tom putu
im svašta dogodilo – od dobrog do lošeg. Jednom prilikom su zaspali
ispod Vrbovog starca. Vrbov starac je gospodario šumom. Frodo se digao
da bi se otišao umiti u potoku, ali je bučnuo u vodu. Sam ga je izvukao
iz vode, ali kad su se vratili do mjesta gde su spavali Merrya i Pipina
više nije bilo, jedino su Merryeve noge ostale vani, dok mu je tijelo
bilo u Vrbovom starcu. Sam se dosjetio da bi mogli zapaliti drveče, što
su i učinili. Odmah zatim Merry je počeo vikati da zgase vatru. Frodo
je odednom počeo vikati na sav glas: U pomoć! . Ubrzo je zastao jer je
netko počeo pjevati. Pjesma se činila besmislenom, ali kako im se taj
glas približavao Frodo je čuo pjesmu kako zapravo ide. Uto dođe i Tom
Bombadil, čovek koji je pjevao tu pjesmu i spasi Merrya i Pippina od
Vrbovog starca. Hobiti su zajedno sa Tomom otišli u njegovu kuću i
upoznali Goldberry, devojku o kojoj je pjesma govorila. U Tomovoj kući
ostali su svega par dana. Tom ih je čas prije odlaska naučio pjesmu
koju moraju pjevati ako zapadnu u bilokakvu nevolju. Pjesmu su morali
upotrijebiti samo jednom, i to kod Grobnog humlja. Ubrzo su došli u
svratište Kod razigranog ponija. Tamo se Frodo predstavljao pod imenom
Podgorski i upoznao Stridera koji je znao za njihov put. Te večeri su
ih napali Jahači, ali nitko nije bio ozlijeđen. Sutradan su krenuli
rano ujutro na put sa Striderom, koji im se u međuvremenu pridružio.
Usput su kupili izgladnjelog ponija od Billa Papratovine. Sam mu je
nadenuo ime Bill. Krenuli su Zelenim putem, prema Vetrovrhu. Strider se
ubrzo predomislio i krenuo Cestom. Nakon kračeg putovanja Cestom,
skrenuli su sa puta i sišli u zaklon. Trećeg dana odlaska iz Breeja
izaši su iz šume Chetwood, približavali su se Muhovodnoj mlaki. Isprva
im je dobro naprdovalo putovanje po Muhovodnoj mlaki, ali što su više
odmicali kretanje im je postajalo sporije i nepouzdanije. Muhe su ih
počele peckati. Frodo je na istočnom nebu ugledao neko svetlo i upitao
Stridera što je to. Frodo je dobio odgovor koji je glasio: Ne znam.
Predaleko je da bi se moglo razabrati. Nalik je na munju koja skače s
vrha na vrh brda. Petog dana putovanja su ugledali Vetrovrh. Na
zapadnoj strani Vetrovrha našli su uvalu. Na tom mjestu su ostavili
Sama, Pippina i ponije, dok su ustali krenuli dalje. Kada su došli na
vrh naišli su na širok prsten od prastarog kamenog zida. Na vrhu su
našli na kamen koji je bio ravniji od ostalih i činilo se da je izmakao
vatri. Na njemu su ugledali rune. Strider je mislio da stoje umjesto G3
i da znače da je Gandalf bio na tom mjestu trećeg listopada, prije tri
dana. Strider je zaključio da je na tom mjestu došlo do bitke i da je
tu bilo ono svetlo koje su videli na istoku prije tri dana. Merry je
nešto ugledao i obavijestio Stridera o tome, a Strider se bacio na
zemlju i povukao Froda za sobom, a ni Merry nije bio blesav, te se i
sam bacio na pod. Svi su se bojali najgoreg, što je Strider i potvrdio.
Družina je otišla u šumu i naložila vatru. Ubrzo su ugledali i nekoliko
spodoba koje su krenule na njih. Froda je odednom obuzela želja da
natakne Prsten, što je i učinio. Frodo je mogao gledati Prstenove
utvare kakve zapravo jesu, a one njega isto. Odednom su krenule na
njega, a Frodo isuče mač i usklikne: O Elbereth! Gilthoniel! Istodobno
zada
neprijatelju jak udarac. Noć se prolomi od prodorna krika, a Frodo
osjeti da ga je neka oštrica, poput strijele ubola u lijevo rame. Mač
se slomio pod njim i Frodo zadnjim snagama skine Prsten s prsta i
čvrsto ga stisne u ruci. Kad se Frodo osvestio, vidio je da je ležao uz
vatru koja je još jače gorjela. Sam je Frodu ispričao što se dogodilo.
Uto je došao i Strider. Kad je Strider čuo što mu Frodo ima reči,
udaljio se i pozvao Sama. Ispričao mu je sve što mu je imao reči i
rekao da će učiniti sve što može da pomogne Frodu. Ujutro su krenuli na
jug, a to je značilo da moraju ići Cestom. Frodo nije mogao hodati, pa
su ga posjeli na ponija. Prije nego što je prošao prvi dan marša,
Frodovi bolovi su se pojačali. Na kraju petog dana tlo se počelo
uzdizati. U daljini se nazirala još jedna rijeka u kamenitoj dolini
napol obavijenoj izmaglicom. Došli su do rijeke Mitheithel, a na njoj
je bio Posljednji most preko kojeg prelazi Cesta, a to je značilo da
ponovo moraju Cestom. Sutradan su nastavili putovanje. Nisu ugledali
neprijatelja, ali je Strider našao blijedozelen dragulj zvan beril,
vilin-kamen. To im je ulilo nadu. Prešli su preko mosta. Pippin je
ubrzo našao stazu kojom su nastavili put. Naišli su na trolovsku
jazbinu te oprezno krenuli dalje. Produžili su stazom i naišli na tri
velika okamenjena trola. To su bili oni trolovi na koje su nabasali
patuljci i Bilbo, koji su se svađali kako će ih spremit za jelo.
Popodne sunastavili putem kojim su verojatno išli Bilbo, Gandalf i
patuljci. Ubrzo su naišli na Glorfindela koji boravi u Elrondovoj kući.
Ubrzo su naišli na Jahače. Glorfindel posjedne Froda na konja i dovikne
konju nešto na vilin-jeziku i konj pojuri brže od neprijateljevih. Konj
zastane pred vodom, a Jahači počnu vikati Frodu. Prsten! Prsten!
Iznenada rijeka podivlja, a neprijatelji i njihovi konji se utope.
Nesto o piscu:
Tolkin, Džon Ronald Rejel (1892-1973). Engleski pisac rođen u Južnoj Africi. Osim
ovih pet knjiga Tolkin je objavio i nekoliko kratkih radova u obliku
pripovijedaka kao Farmer Gils of Ham (1949) i Smith of Wooton Major
(1967), ili u obliku pjesama kao Adventures of Tom Bombandil and Other
Verses from the Red Book (1962). Tolkin je tokom svog života s dosta
uspjeha ilustrirao neke svoje radove, a najveći broj ilustracija
napravio je za Hobita. Ilustracije koje je sam nacrtao i kolorirao za
ovu knjigu su pod brojevima I, II, III, IV, V, dok je ostale kolorirao
H. E. Riddett.
TEMA:
Uništenje Prstena vladara.
U kratko: - KNJIGA PRVA -
Na Bilbov i Frodov zajednički rođendan
došlo je 144 ljudi, točno koliko su Bilbo i Frodo imali zajedno godina.
Na tu su proslavu bili pozvani čak i Sackville-Bagginsovi. Gandalf je
priredio nezaboravni vatromet. Bilbo je odednom nestao. Stvorio se u
svojoj sobi, gde ga je čekao Gandalf. Gandalf je jedini znao da se on
poslužio Prstenom. Taj Prsten je imao čarobnu moč: tko god ga je
nataknuo postao je nevidljiv. Bilbo je namjeravao krenuti na svoje
zadnje putovanje, ali je po dogovoru sa Gandalfom morao ostaviti prsten
Frodu. Bilbo se tomu odupirao, ali mu je Gandalf zaprijetio, te ga je
ipak ostavio. Frodo je ušao u sobu čim je Bilbo otišao. Gandalf je
objasnio Frodu kakvu moč ima taj prsten i da ga se pothitno mora
uništiti. Bacio ga je u vatru na što se Frodo zgrozio, ali na njegovo
čuđenje prstenu ništa nije bilo. Gandalf mu je rekao da ga se može
uništiti jedino u vatri u kojoj je sakovan. Frodo je rekao da će
krenuti na to putovanje na svoj pedeseti rođendan. Frodo je na svoj
pedeseti rođendan prodao Vrećasti vijenac Sackville-Bagginsovima. Za
suputnike je odabrao Sama i Pippina. Noć pred putovanje Frodo je čuo
kako Čiča Gamgee razgovara sa nekom osobom. Sutradan se moralo krenuti
na put, a Gandalfa još nije bilo. Trojica hobita su krenula usprkos
tome na svoj put u Bucklebury. Na tom putu su im se dogodile nevolje.
Frodo, Pippin i Sam naišli su na Crnog Jahača. Brzo su se sakrili
pokraj puta. Jahač je njuškao oko sebe. Froda je iznenada obuzela želja
da natakne Prsten na prst, iako mu je Gandalf rekao da to ne radi ni u
najvećoj opasnosti. Jahač je odjahao Cestom, a družini je laknulo. Tog
dana družina je razgovarala da li je to isti Jahač koji je bio u
Vrećastom vijencu. Odlučili su da ne idu više po Cesti jer je
preopasno. U slijedećih nekoliko dana naišli su na skupinu vilenjaka
kojoj je vođa bio Gildor. Frodo ga je pitao u svezi Crnih Jahača, ali
im je on rekao da im ništa neće reči o njima, ako im Gandalf već nije
rekao. Ubrzo su došli i u Bucklebury, na posjed starog Maggota. Frodo
se sjetio, dok je još živio u Brandy Hallu, da je kod njega krao
gljive. Maggot im je ispričao da je kod njega bio čudan svat, visoka
osoba u crnom sa crnim konjem i da je tražila njega, Froda Bagginsa.
Rekao im je da su mu se psi, Panđža, Derač i Vučina, na smrt
preplašili. Na večer je farmer Maggot odvezao kolima Froda, Sama i
Peregrina do skele, a usput im je ponio nešto za prigristi. Na pola
puta su začuli topot konja. Pomislili su da su to možda Jahači, ali je
to zapravo bio Merry. Svima je laknulo. Farmer ih je napustio i ostavio
Frodu košaru. Kada je Frodo pogledao košaru osmjehuo se jer je osjetio
je miris gljiva. Kod Merrya su ostali jako malo, odmah su slijedeći dan
krenuli na put. Na tom putovanje im se i Merry pridružio. Frodo nije
htio ići Cestom jer bi se izložili velikoj opasnosti od Jahača, nego je
odlučio krenuti jako opasnim putem - putem kroz Staru šumu. Na tom putu
im svašta dogodilo – od dobrog do lošeg. Jednom prilikom su zaspali
ispod Vrbovog starca. Vrbov starac je gospodario šumom. Frodo se digao
da bi se otišao umiti u potoku, ali je bučnuo u vodu. Sam ga je izvukao
iz vode, ali kad su se vratili do mjesta gde su spavali Merrya i Pipina
više nije bilo, jedino su Merryeve noge ostale vani, dok mu je tijelo
bilo u Vrbovom starcu. Sam se dosjetio da bi mogli zapaliti drveče, što
su i učinili. Odmah zatim Merry je počeo vikati da zgase vatru. Frodo
je odednom počeo vikati na sav glas: U pomoć! . Ubrzo je zastao jer je
netko počeo pjevati. Pjesma se činila besmislenom, ali kako im se taj
glas približavao Frodo je čuo pjesmu kako zapravo ide. Uto dođe i Tom
Bombadil, čovek koji je pjevao tu pjesmu i spasi Merrya i Pippina od
Vrbovog starca. Hobiti su zajedno sa Tomom otišli u njegovu kuću i
upoznali Goldberry, devojku o kojoj je pjesma govorila. U Tomovoj kući
ostali su svega par dana. Tom ih je čas prije odlaska naučio pjesmu
koju moraju pjevati ako zapadnu u bilokakvu nevolju. Pjesmu su morali
upotrijebiti samo jednom, i to kod Grobnog humlja. Ubrzo su došli u
svratište Kod razigranog ponija. Tamo se Frodo predstavljao pod imenom
Podgorski i upoznao Stridera koji je znao za njihov put. Te večeri su
ih napali Jahači, ali nitko nije bio ozlijeđen. Sutradan su krenuli
rano ujutro na put sa Striderom, koji im se u međuvremenu pridružio.
Usput su kupili izgladnjelog ponija od Billa Papratovine. Sam mu je
nadenuo ime Bill. Krenuli su Zelenim putem, prema Vetrovrhu. Strider se
ubrzo predomislio i krenuo Cestom. Nakon kračeg putovanja Cestom,
skrenuli su sa puta i sišli u zaklon. Trećeg dana odlaska iz Breeja
izaši su iz šume Chetwood, približavali su se Muhovodnoj mlaki. Isprva
im je dobro naprdovalo putovanje po Muhovodnoj mlaki, ali što su više
odmicali kretanje im je postajalo sporije i nepouzdanije. Muhe su ih
počele peckati. Frodo je na istočnom nebu ugledao neko svetlo i upitao
Stridera što je to. Frodo je dobio odgovor koji je glasio: Ne znam.
Predaleko je da bi se moglo razabrati. Nalik je na munju koja skače s
vrha na vrh brda. Petog dana putovanja su ugledali Vetrovrh. Na
zapadnoj strani Vetrovrha našli su uvalu. Na tom mjestu su ostavili
Sama, Pippina i ponije, dok su ustali krenuli dalje. Kada su došli na
vrh naišli su na širok prsten od prastarog kamenog zida. Na vrhu su
našli na kamen koji je bio ravniji od ostalih i činilo se da je izmakao
vatri. Na njemu su ugledali rune. Strider je mislio da stoje umjesto G3
i da znače da je Gandalf bio na tom mjestu trećeg listopada, prije tri
dana. Strider je zaključio da je na tom mjestu došlo do bitke i da je
tu bilo ono svetlo koje su videli na istoku prije tri dana. Merry je
nešto ugledao i obavijestio Stridera o tome, a Strider se bacio na
zemlju i povukao Froda za sobom, a ni Merry nije bio blesav, te se i
sam bacio na pod. Svi su se bojali najgoreg, što je Strider i potvrdio.
Družina je otišla u šumu i naložila vatru. Ubrzo su ugledali i nekoliko
spodoba koje su krenule na njih. Froda je odednom obuzela želja da
natakne Prsten, što je i učinio. Frodo je mogao gledati Prstenove
utvare kakve zapravo jesu, a one njega isto. Odednom su krenule na
njega, a Frodo isuče mač i usklikne: O Elbereth! Gilthoniel! Istodobno
zada
neprijatelju jak udarac. Noć se prolomi od prodorna krika, a Frodo
osjeti da ga je neka oštrica, poput strijele ubola u lijevo rame. Mač
se slomio pod njim i Frodo zadnjim snagama skine Prsten s prsta i
čvrsto ga stisne u ruci. Kad se Frodo osvestio, vidio je da je ležao uz
vatru koja je još jače gorjela. Sam je Frodu ispričao što se dogodilo.
Uto je došao i Strider. Kad je Strider čuo što mu Frodo ima reči,
udaljio se i pozvao Sama. Ispričao mu je sve što mu je imao reči i
rekao da će učiniti sve što može da pomogne Frodu. Ujutro su krenuli na
jug, a to je značilo da moraju ići Cestom. Frodo nije mogao hodati, pa
su ga posjeli na ponija. Prije nego što je prošao prvi dan marša,
Frodovi bolovi su se pojačali. Na kraju petog dana tlo se počelo
uzdizati. U daljini se nazirala još jedna rijeka u kamenitoj dolini
napol obavijenoj izmaglicom. Došli su do rijeke Mitheithel, a na njoj
je bio Posljednji most preko kojeg prelazi Cesta, a to je značilo da
ponovo moraju Cestom. Sutradan su nastavili putovanje. Nisu ugledali
neprijatelja, ali je Strider našao blijedozelen dragulj zvan beril,
vilin-kamen. To im je ulilo nadu. Prešli su preko mosta. Pippin je
ubrzo našao stazu kojom su nastavili put. Naišli su na trolovsku
jazbinu te oprezno krenuli dalje. Produžili su stazom i naišli na tri
velika okamenjena trola. To su bili oni trolovi na koje su nabasali
patuljci i Bilbo, koji su se svađali kako će ih spremit za jelo.
Popodne sunastavili putem kojim su verojatno išli Bilbo, Gandalf i
patuljci. Ubrzo su naišli na Glorfindela koji boravi u Elrondovoj kući.
Ubrzo su naišli na Jahače. Glorfindel posjedne Froda na konja i dovikne
konju nešto na vilin-jeziku i konj pojuri brže od neprijateljevih. Konj
zastane pred vodom, a Jahači počnu vikati Frodu. Prsten! Prsten!
Iznenada rijeka podivlja, a neprijatelji i njihovi konji se utope.
Нема коментара:
Постави коментар