Ivo Andric -KULA-
Tema: događaj u kuli
Dečak Lazar, zajedno sa svojim drugovimaigrajući se u kuli,
provodi svoje detinjstvo. Često je zbog tih igara u kuli bio grđen od strane majke,
a ponekad je od oca dobijao batine.
Kula je ustvari bila stara, napuštena turska barutana, koja se nalazila na kraju varoši.
Bila je sva u ruševinama, zarasla spolja i iznutra u štrag i krov.
Ta okrugla građevina bila je opasna dvostrukim kamenim zidom.
U toj sumračnoj kuli dečaci su se ponajčešće igrali rata; podeljeni na Srbe i Turke.
U jednoj takvoj igri dečak Lazar zadobio je prave udarce, naime neko ga je teško
i dušmanski udario više puta. Takvi udarci nisu bili svojstveni njihovim bojevima
u kojima se udaralo blago i simbolično. Tu bitku doživeo je kao pravi rat,
sa vlastitim ranama i bolovima. Spasli su ga drugovi, koji su oterali
neprijateljskog vojnika i izvukli ga na zid. Kasnije se podvrgao iskušenju,
te je jednom sam otišao u kulu i trčeći prešao put ka izlazu iz nje.
Pobedio je strah koji je imao od kule i od onog nemilog događaja koji
ga je u njoj snašao. Izbezumljena trka kroz tamni hodnik sve do vrata kule,
ostaće duboko urezana u njegovom sećanju.
Kroz strah i patnju, deca ojačavaju i uspevaju da se sama izbore sa svojim
nevoljama i mukama. Ona tako odrastaju, a sve ono što im se na tom putu desilo,
predstavlja sećanje na detinjstvo.
Tema: događaj u kuli
Dečak Lazar, zajedno sa svojim drugovimaigrajući se u kuli,
provodi svoje detinjstvo. Često je zbog tih igara u kuli bio grđen od strane majke,
a ponekad je od oca dobijao batine.
Kula je ustvari bila stara, napuštena turska barutana, koja se nalazila na kraju varoši.
Bila je sva u ruševinama, zarasla spolja i iznutra u štrag i krov.
Ta okrugla građevina bila je opasna dvostrukim kamenim zidom.
U toj sumračnoj kuli dečaci su se ponajčešće igrali rata; podeljeni na Srbe i Turke.
U jednoj takvoj igri dečak Lazar zadobio je prave udarce, naime neko ga je teško
i dušmanski udario više puta. Takvi udarci nisu bili svojstveni njihovim bojevima
u kojima se udaralo blago i simbolično. Tu bitku doživeo je kao pravi rat,
sa vlastitim ranama i bolovima. Spasli su ga drugovi, koji su oterali
neprijateljskog vojnika i izvukli ga na zid. Kasnije se podvrgao iskušenju,
te je jednom sam otišao u kulu i trčeći prešao put ka izlazu iz nje.
Pobedio je strah koji je imao od kule i od onog nemilog događaja koji
ga je u njoj snašao. Izbezumljena trka kroz tamni hodnik sve do vrata kule,
ostaće duboko urezana u njegovom sećanju.
Kroz strah i patnju, deca ojačavaju i uspevaju da se sama izbore sa svojim
nevoljama i mukama. Ona tako odrastaju, a sve ono što im se na tom putu desilo,
predstavlja sećanje na detinjstvo.
Нема коментара:
Постави коментар